О књизи: година / Хаул се сагнуо и, пажљиво одмакнувши златноцрвени прамен косе, веома нежно пољубио Софи у слепоочницу, а њено срце неочекивано потонуо од овог миловања, од осећаја среће и надолазеће несреће. А онда је нешто у њој молило: „Ако јој је суђено да нешто изгуби, нека то буде било шта осим урлања…»